Dana 13. juna u hotelu Sirius u Prištini, pod okriljem projekta „Podrška EU Upravi za konkurenciju Kosova i Komisiji za državnu pomoć“ koji realizuje konzorcijum partnera, naime B&S Europe, litvanski Savet za konkurenciju, Kosovo Legal Services Company (KLSC) i Archidata, održana je konferencija pod nazivom „Konkurencija je dobra; još je bolja kada je uređena“ da bi se šira publika obavestila o zvaničnom početku projekta.
Vođa tima Projekta, Andrea Filipo Galjardi bio je moderator konferencije.U uvodu su se obratili zamenik šefice Misije EU na Kosovu, Rikardo Seri, i ministar finansija, Bedri Hamza.I Seri i Hamza su priznali napredak ostvaren do sada u navedenim oblastima politike, ali i napore koje ulažu relevantni akteri, naime Uprava za konkurenciju Kosova, Komisija za državnu pomoć, da bi se obezbedilo ravnopravnije okruženje, u kom konkurenti mogu da konkurišu prema pravičnim i jednakim tržišnim uslovima, ali i da potrošači mogu da iskoriste prednosti konkurentnog okruženja.
Posle toga, učesnici su pozvani na dve odvojene diskusije u panelu u vezi sa konkurencijom i državnom pomoći.
Moderator panela za konkurenciju bio je vođa tima projekta, Galjardi.Članovi panela su bili:Valjon Prestreši, Uprava za konkurenciju Kosova; Robert Erzin, IPKO; Indrit Reka, albanska Uprava za konkurenciju; Seljatin Kačaniku, NVO Consumer; Arber Kadriju, Kallxo.com.
Diskusija u panelu u vezi sa konkurencijom mogla bi da se rezimira ovako:
- Valjon Prestreši, predsedavajući – Uprava za konkurenciju Kosova:Prestreši je izvestio učesnike o radu UKK poslednjih godina.Zatim, Prestreši je priznao da je institucionalna kriza imala uticaj na rad UKK, imajući u vidu kolegijalni karakter organa.Međutim, to nije sprečilo UKK u tome da bude aktivna u izvršavanju svog mandata, kao organ za sprovođenje konkurencije.Na kraju, Prestreši je naveo da bi kultura konkurencije trebalo da se promoviše i proširi i na druge sektore.
- Robert Erzin, glavni izvršilac – IPKO:Sa stanovišta učesnika na tržištu, Erzin je ukazao na stvar izazova i prepreka sa kojima se suočavaju novi akteri kada ulaze na kosovsko tržište.Erzin je podelio iskustvo IPKO kao konkurenta u sektoru telekomunikacija, koliko je bilo teško konkurisati preduzeću Vala, njegovom glavnom i najvećem konkurentu, ali imajući u vidu i njegovu istrajnost na tržištu.
- Indrit Reka, šef kabineta – albanska Uprava za konkurenciju:Zanimljive reči uputio je predstavnik albanske Uprave za konkurenciju.Reka je podelio iskustvo i institucionalne izazove sa kojima se poslednjih godina suočavala albanska Uprava za konkurenciju.Prema rečima Reke, albanska Uprava za konkurenciju postepeno, ali čvrsto zauzima mesto kao važan institucionalni akter u oblasti konkurencije.
- Seljatin Kačaniku – NVO „Consumer“:Kačaniku je pozdravio događaj, priznajući ujedno značaj foruma, posebno sa stanovišta zaštite potrošača.Prema rečima Kačanikua, vlada u svom ponašanju često puta ne uzima u obzir na odgovarajući način interes potrošača kao krajnjih korisnika u lancu privredne delatnosti.
- Arber Kadriju – Kallxo.com:Kadriju koji predstavlja elektronsku platformu Kallxo.com kritikovao je vladine intervencije u nekoliko privrednih oblasti odgovornih za pitanja u vezi sa zakonom i politikom konkurencije.Vredi pomenuti nekadašnju monopolitističku praksu u sistemu homologacije vozila, na koji je ova platforma ukazala nekoliko puta.Kadriju je posvećen tome da Kallxo.com nastavi da obavlja svoju ulogu kontrolora u ključnim privrednim oblastima.
Moderator panela za državnu pomoć bio je glavni stručnjak u projektu, Džon Himereze Emeruva.Članovi panela su bili:Agim Krasnići, Odeljenje za državnu pomoć; Jurate Sovjen, litvanska Uprava za konkurenciju; Ljuljzim Sulja, KIMERK; i Arbreša Ljodža, Grupa za pravne i političke studije.
Diskusija u panelu u vezi sa državnom pomoći mogla bi da se rezimira ovako:
Nakon kratkog izlaganja članova panela, tj. Agima Krasnićija, ODP; Jurate Sovjen, litvanska Uprava za konkurenciju; Ljuljzima Sulje, KIMERK, i Arbreše Ljodže, GLPS, o aktivnostima njihovih organizacija, diskusija se usredsredila na nekoliko tema, tj. na profil uspeha za Odeljenje za državnu pomoć; elektranu Kosova e Re; angažovanje grupa civilnog društva u aktivnostima Odeljenja za državnu pomoć/Komisiji za državnu pomoć; pouke koje se mogu izvući iz litvanskog iskustva.Uprkos znatiželjnom nastupu publike koja je postavljala pitanja, prihvaćena je potreba da se proširi rasprava u vezi sa aktivnostima i uspehom Odeljenja za državnu pomoć/Komisije za državnu pomoć u praćenju i kontrolisanju državne pomoći na Kosovu.U isto vreme, publika se saglasila da je Odeljenju za državnu pomoć/Komisiji za državnu pomoć potrebno više vremena da zauzme odgovarajuće mesto pre nego što se donese bilo kakav sud.
Pokazatelji/profil uspeha državne pomoći (Ova stvar se tiče pokazatelja, za ODP/KDP, uspeha istog/iste u oblasti praćenja i kontrole državne pomoći).
- Agim Krasnići je naglasio značaj toga da se podvuče činjenica da je praćenje i kontrola uređenja državne pomoći nešto sasvim novo za kosovske organe vlasti i da je potreban svestran doprinos vlade i koordinacija.Podvukao je da je ODP/KDP prešla veliki put u smislu svoje funkcionalne spremnosti, tj. izabran je kadar i radi se na njegovom usavršavanju (uz podršku EU i drugih donatora), zakoni su doneti (iako ih je potrebno još više); obaveze koje treba ispuniti na osnovu SSP su počele, a svest o potrebi da se ispoštuju uslovi državne pomoći polako se diže.U smislu pokazatelja uspeha, u narednim godinama, Krasnići predviđa, manje više isto, tj. bolje obučen kadar, podizanje svesti i poštovanje nacionalnih pravila u vezi sa državnom pomoći (na svakom nivou uprave – centralne i lokalne); ispunjenje obaveza iz SSP i kontinuiranu izradu zakona u skladu sa prioritetima Vladine politike.
Kosova e Re
- Na ovu stvar je ukazao jedan član publike, tj. iz GAP-a, kao i Arbreša Ljodža, a pitanje je postavljeno Agimu Krasnićiju.Diskusija se usredsredila na ulogu ODP u pogledu analiziranja implikacija sporazuma o državnoj pomoći za elektranu Kosova e Re.U odgovoru izneta je suština da u kontekstu mišljenja o državnoj pomoći, tj. da li je podrška državna pomoć ili ne, jedino mišljenje i odluka koja se računa je odluka KDP – pošto je ona odgovorna za odlučivanje o tome da li se podrška koju daje Vlada u okviru zakona o državnoj pomoći. Svaki drugi stav predstavlja samo iznošenje mišljenja na koje zainteresovana strana ima pravo.Drugo, ODP trenutno ispituje datu stvar i uskoro će voditi razgovore sa relevantnim ministarstvom, tj. sa Ministarstvom za ekonomski razvoj.Krasnići je naglasio potrebu za svestranom vladinom koordinacijom i saradnjom.
Litvansko iskustvo
- Litvansko iskustvo donela je Jurate Sovjen, a u kontekstu izgradnje institucija za državnu pomoć i zakona dala je priliku da se publici predstavi šta je to, odnosno šta Litvanci smatraju prihvatljivim, a šta ne. Zatim, Jurate Sovjen je predvodila diskusiju i ukazala na to da svaki organ za državnu pomoć mora da bude proaktivan u pogledu dopiranja do kolega u drugim delovima Vlade.To je stalni proces.Drugo, organi za državnu pomoć moraju da budu hrabri i da se usredsrede na velike slučajeve – ne na male slučajeve.Kolege iz albanske Komisije za državnu pomoć, takođe, podržale su ovaj pristup, naglašavajući potrebu za jasnijim zakonima da bi se izbegla zabuna.
Uloga civilnog društva u proveri rada ODP/KDP
- Moderator je ukazao na značaj civilnog društva kod obezbeđivanja informativnog centra za građane, da bi se razumele stvari.Arbreša Ljodža smatra da je uloga grupa civilnog društva da izaziva Vladu da bude transparentnija i spremnija da daje informacije – trenutno se ovo ne dešava na Kosovu (slučaj elektrane Kosova e Re je primer toga).Ljuljzim Sulja je izrazio poverenje u sposobnost direktora ODP, mada je manje poverenja imao u sposobnost drugih delova Vlade da učine isto.
Na kraju diskusija u panelu, učesnici su pozvani da prisustvuju konačnom plenarnom delu u kom je vođa tima rezimirao glavne teme o kojima se razgovaralo, i to:
- Kako oceniti uticaj zakona i politike konkurencije?Postoji nekoliko međunarodnih indeksa koji odražavaju konkurentnost i otvorenost tržišta.Najčuveniji indeks je indeks Svetske banke „Lakoća poslovanja“ na kom se Kosovo konstantno penje poslednjih nekoliko godina.Takođe, postoji i Izveštaj EU o zemlji koji se ažurira svake godine.Relevantni ekonomski podaci da bi se razumele osnove kosovske ekonomije mogu se pronaći u statistici koju objavljuju Carina i Centralna banka Kosova.
- Šta novi učesnik na tržištu može da uradi ako se suoči sa institucionalnim okruženjem koje favorizuje nacionalne šampione?Prilagoditi se tržišnim uslovima i lobiranje kod lokalnih institucija da obezbede primenu pravila konkurencije.Tokom Konferencije je bilo puno razgovora o slučajevima anti konkurentnih intervencija vlade kod uređivanja ekonomije, posebno u pogledu homologacije vozila kod registracije i u sektoru telekomunikacija.Cene koje je naplaćivalo privredno društvo koje je vršilo homologaciju uvezenih vozila smatrale su se preteranim u poređenju sa cenama za istu uslugu u drugim zemljama u regionu.Smatra se da je datom privrednom društvu dat nepotreban monopol.Za PTK, kosovskog telekom operatera u vlasništvu države, smatra se da ostvaruje gubitke i postoji bojazan da su njegove cene za mobilne i internet usluge svestrano subvencionisane njegovim univerzalnim uslužnim poslovanjima.Navedeno je da isključivo dobija vladine ugovore zbog šireg tumačenja pravila „unutrašnje“ u javnoj nabavci.Obećanja aktera na tržištu i civilnog društva, kao i preporuke koje su vladi dali Uprava za konkurenciju Kosova i Evropska unija do sada su ignorisane.
- Šta se može učiniti da se disciplinuje vlada kada postupak suprotno pravilima konkurencije?Ne postoje sankcije za takvu vrstu vladinog ponašanja.U Litvaniji za ovakve slučajeve moguće su kazne do 60.000 evra, uz mogućnost da se kazna izrekne i lokalnim organima vlasti.Postoji percepcija da bi pravosuđe trebalo da uskoči i disciplinuje anti konkurentno vladino ponašanje.Uopštenije, smatra se da će sudije imati nadležnost za primenu pravila konkurencije u paraleli sa Upravom za konkurenciju Kosova.
- Šta se još može učiniti da se promoviše sprovođenje konkurencije na Kosovu?Kampanje podizanja svesti o značaju i važnosti pravila konkurencije moraju da obuhvate nekoliko aktera koji nisu u celosti predstavljeni na konferenciji, kao što su Skupština Kosova, sudije, akademici i civilno društvo.Potrebno je spremiti više informacija da bi se povećalo znanje i obezbedilo poštovanje pravila.Pristup sprovođenju konkurencije mora se primeniti na sistematskiji način, uz pokušaj da se uvek uključe svi gore navedeni akteri.
- Da li mediji izveštavaju o stvarima u vezi sa konkurencijom?Ne dovoljno.Mediji, takođe, moraju da prođu obuku o zakonu i politici konkurencije da bi se izbegle materijalne greške u izveštavanju o složenim pravno ekonomskim stvarima.
- Šta je sa potrošačima i NVO za potrošače?Mediji ne vrše ispitivanja potrošača na Kosovu.Potrošačke NVO tražile su stvaranje ustanove za zaštitu potrošača na nivou kabineta, a koji bi rešavao slučajeve u vezi sa kvalitetom potrošačkih proizvoda i davao informacije radi uticanja na izbor potrošača.
